Rođenje i porijeklo:
Njegovo puno ime je Nu’man b. Sabit b. Zuta b. Mah Et-Tejmi El-Kufi. U narodu je malo poznat po ovom imenu, dok je po svojim nadimcima, kao što su: Ebu Hanife i Imamu E’azam, poznat i kod uleme i kod običnog svijeta..
Imao je još nadimaka po kojima je manje poznat, kao što su: Fekihul-milleti, Fekihul-ummeti, Imamul-eimeti, itd. Rođen je 80. god. po hidžri u Kufi. Perzijskog je porijekla. Postoje predaje da mu je djed prihvatio islam i da se njegov otac susreo s Alijom, r.a., i da je Alija, r.a., molio Allaha, dž.š., za bereket njemu i njegovom potomstvu. Zato se Ismail (unuk Ebu Hanife) nada da se uslišala dova Alije, r.a..
Obrazovanje i učitelji
S obzirom da je iz Kufe, većinu svoga znanja je stekao u Kufi. Kufa je tada bila jedan od islamskih centara u koju je dolazilo i boravilo oko hiljadu i petstotina ashaba. Oni su od Poslanika sallallahu alejhi ve sellem prenijeli šeriatsko znanje i raširili ga u Kufi. Zabilježeno je da Ebu Hanife prenosi od svakog muhaddisa koji je boravio u Kufi. Spominju se 93 takva muhaddisa, kao što su npr: Es-Sabi, Amr b. Murre Mensur b. Mamer, El-Ames Alkame i drugi. Takođe je Ebu Hanife učio i pred Katadom koji je od dvojice najpoznatijih učenika čuvenog ashaba Enesa b. Malika, r.a..
U Kufi je najviše učio pred Hamadom b. Ebi Sulejmanom. Za Ebu Hanifu kažu da nije putovao iz Kufe, tako da je bio ograničen samo znanjem iz Kufe. Ovakve i slične izjave nemaju nikakvo utemeljenje i one su potpuno netačne. Jer prenosi se da je obavio hadždž 55 puta, zatim da je boravio u Mekki 6 godina, kako navodi dr. Mustafa Es-Sibai i to u periodu od 130. -136. godine po hidžri. Zatim, putovao je u Basru deset puta i isto toliko puta u Medinu.
U Mekki je učio u najuglednijoj školi hadisa Ata b. Ebi Rebaha koji se susreo sa oko 200 ashaba koji su priznali njegovu učenost. Za njega je Abdullah b. Omer rekao: ”Zašto ljudi dolaze meni, kad je tu Ata b. Ebi Rebah.”
Zatim, slušao je predavanja od Ikrime, učenika ibn Abbasa, takođe u Mekki. U Medini je učio pred dva veoma poznata tabi’ina Sulejmana i Salima, od kojih prenosi mnoge hadise. Salim je sin Abdullaha ibn Omera a unuk Omera b. Hattaba, r.a.. Sulejman je bio sluga Mejmune supruge Resulullaha, sallallahu alejhi ve sellem. U Hidžazu je takođe slušao predavanja imama Muhammeda Bakira, unuka Husejna, r.a., i njegovog brata Zejda uz koje je proveo dvije godine. Sreo je puno učenjaka, slušao i učio od njih. Neki navode da je imao 319 učitelja a neki 400. S obzirom da je obavio 55 puta hadždž to nije nikakvo čudo.
Fikh
Mnogi od ovih učitelja a i drugi su dali veoma pohvalne i zavidne izjave o Ebu Hanifinoj inteligenciji, znanju te fikhu. Mi ćemo navesti samo neke.
Njegovi savremenici Sufjan Es-Sevri i Abdullah ibn Mubarek tvrde: ”Da je bio najveći fakih na Zemlji u svoje vrijeme.”
Zatim, izjava Nadra b. Sumejla u kojoj je rekao: ”Ljudi su se nemarno odnosili prema fikhu dok ih nije probudio Ebu Hanife”.
Imam Malik je na pitanje imama Šafije da li je sreo Ebu Hanifu dao sljedeću izjavu: ”Vidio sam čovjeka koji je imao tako jake argumente da, kada bi htjeo da te ubjedi da je obični stub od zlata, to zaista i mogao.”
Imam Šafija je dao sljedeće dvije izjave: ”Ljudi su ovisni o fikhu Ebu Hanife”, “Nisam našao nikog jačeg u fikhu od Ebu Hanife.” Takođe imam Malik kada ga je Lejs upitao “vidim te oznojenog?” rekao: ”oznojio me Ebu Hanife. On je doista fakih.”
Za njegov fikh i njegovo precizno zalaganje Hafiz b. Gijas je rekao: ”Ebu Hanifin fikh je lijepši i prefiniji od poezije; Njemu mahanu samo neznalica može naći.”
Brojne su ovakve i slične izjave, međutim, nama je dovoljno ovo što smo naveli, jer su to izjave najpoznatijih islamskih učenjaka i uleme. Riješio je 1 270 000 šerijatsko-pravnih pitanja, a u 60 000 šerijatsko-pravnih pitanja se složio sa imamom Malikom.
Nešto o njegovoj pobožnosti i zuhdu
Abdullah b. Mubarek kaže: ”Kada sam stigao u Kufu, pitao sam za najpobožnijeg čovjeka pa su mi odgovorili da je to Ebu Hanife.
Esed b. Omer ističe: “Ebu Hanife je klanjao sabah-namaz sa jacijskim abdestom četrdeset godina! Gotovo svaku noć bi proučio cijeli Kur’an na jednom rekjatu. Toliko bi plakao noću da bi ga susjedi sažaljevali! Bilježi se da je proučio kompletan Kur’an 7000 puta na mjestu gdje će umrjeti!”
Hafiz ibn Kesir navodi da to nije učinio 7000 već 70 000 puta.! On je jedan od četvorice imama koji su u Kabi proučili kompletan Kur’an.
Ebu Muti’ bilježi: “Kad god sam bio u Mekki i kad god sam u toku noći prišao Kabi, zatekao sam Ebu Hanifu i Sufjana Es-Sevrija kako tawaf čine.”
Više puta su mu nuđene razne funkcije što je uvijek odbijao. Nuđeno mu je da bude nadzornik državne blagajne, kada je to odbio dobio je 20 udaraca bičem. Takođe, nuđeno mu je da obnaša funkciju glavnog sudije halife Mensura što je odbio i zbog toga je izbičevan i zatvoren, što je bio i razlog njegove smrti. Ne samo da je odbijao funkcije nego je odbijao i hedije koje su mu dolazile od strane vlasti. Jednom mu je halifa Mensur poslao 10 000 dirhema i djevojku što je on odbio. Takođe je odbio i hediju Mensurove supruge kojoj je riješio spor. Poznata je njegova izjava o ponašanju alima sa vlastima: “Ophodi se sa njima kao sa vatrom: koristi se ako već moraš onoliko koliko ti je neophodno a onda se udalji.”
Ebu Hanifina smrt
Imam Zehebi a i većina drugih autora tvrde da je on umro smrću šehida. Naime, pošto ga je halifa Mensur strpao u zatvor 146. godine po hidžri bojao se njegovog djelovanja iz zatvora, tako da ga je otrovao. Umro je 150. h.g. kada je napunio 70. godinu života. Prvu dženazu mu je klanjalo 50 000 ljudi. Poslije toga mu je još pet puta klanjana dženaza zbog velikog broja ljudi koji su pristizali. Postoje predaje da mu je dženaza klanjana još 20 narednih dana.
Priredio:
Esnaf ef. Imamović
Fakultet šerijatskog prava
© STUDIO Kewser - 2010